Meni
Uslovi potrebni za uzgoj gljiva
Lignocelulozni razlagači u koje spadaju najčešće gajene vrste: bukovača, šitaka i ganoderma zahtevaju vrlo slične uslove, s tim da je šitaka nešto zahtevnija jer je to gljiva Dalekog Istoka i naši klimatski uslovi joj ne pogoduju.
Ukoliko želite da proizvodite ove gljive u manjem obimu, za svoje potrebe (nekoliko komposta) to možete obaviti u skoro svakoj prostoriji koja zadovoljava minimalne uslove u pogledu temperature, vlažnosti vazduha i provetrenosti (kuhinja, šupa, garaža, podrum i sl.).
Međutim, ukoliko nameravate da se ovom proizvodnjom ozbiljno bavite (više stotina komposta) morate obezbediti adekvatne uslove bez obzira da li je u pitanju već postojeći objekat ili novo izgrađeni objekti namenjeni isključivo uzgoju gljiva.
Veličina objekta zavisi od planiranog obima proizvodnje. U istu prostoriju smestićete mnogo više komposta ukoliko obezbedite police, zato je poželjna visina koja će omogućiti slaganje džakova sa supstratom 3-4 reda u vis, radi maksimalnog iskorišćenja prostora. Idealno bi bilo imati dve odvojene prostorije, jednu za prorastanje, a drugu za plodonošenje da bi se postigao kontinuitet bez nepotrebnih prekida. Podovi prostorija trebali bi biti ravni i laki za održavanje, a poželjno je obezbediti i priključak za vodu, kao i podne slivnike za prihvat viška vode. Pored samog uzgajališta, ukoliko uzgajivač namerava da sam vrši zasejavanje, što mu je ekonomski mnogo isplativije, nego kupovati već inkubirane komposte, potreban je i dvorišni prostor, ili još jedna prostorija, gde će privremeno skladištiti slamu, ili piljevinu, smestiti posude za namakanje, vršiti pasterizaciju i puniti džakove.
Ostvarivanje očekivanog prinosa zavisi između ostalog i od toga, kako su u gljivarniku neophodni klimatski činoci podešeni:
Temperatura u objektu treba da se kreće između10-25o C sa mogućnošću regulacije shodno zahtevima pojedinih faza uzgoja i soja gljive. Najednostavnije je koristiti klima uređaj jer se njim temperatura i u letnjem i u zimskom periodu održava na optimalnom nivou, međutim, treba imati u vidu da klima isušuje vazduh. U zimskom periodu isplati se prostor dogrevati samo ako se temperatura ne spušta ispod 5 o C i u tu svrhu je najbolje koristiti centralno grejanje. Peći na ulje, gas i ugalj nisu preporučljive zato što njihovo sagorevanje potroši mnogo kiseonika, što izaziva zastoj u rastu plodova, njihovo sušenje i oštećenje. Od mirisa nafte plodovi se deformišu, dok se na kalorifer u vreme fruktifikacije mogu nahvatati spore i dovesti do njegovog pregorevanja. Radi uštede u grejanju preporučljivo je u hladnijem periodu gajiti zimske, ili neke hibridne sojeve koji se lepo razvijaju na 10-15o C.
Vlažnost vazduha: Optimalna vlažnost se kreće od 50-90% u zavisnosti od faze razvoja. U manjim gljivarnicima se može obezbediti jednostavnim prskanjem poda, dok se u većem prostoru moraju obezbediti rasprskivači koji će omogućiti stvaranje fine magle.
Ventilacija: U manjem objektu dovoljno je obezbediti cirkulaciju vazduha otvaranjem vrata i prozora, dok je u slučaju obimnije proizvodnje potrebno ugraditi ventilatore i to jedan u gornjem delu koji će ubacivati svež vazduh, a drugi u donjem delu naspramnog zida, kako bi se vazduh vertikalno izmešao i izbacio na nivou poda. Zimi je dovoljno 10-15 m3 vazduha za 1 sat na m2 površine, a leti 20-25 m3. Brzina strujanja vazduha treba da je oko 3 cm/sec, ukoliko je veća i pored visoke vlažnosti u prostoriji, gljive će se osušiti. Po pravilu vazduh u prostoriji treba izmeniti 5-10 puta na sat. Preračunato na težinu supstrata računa se da na 100 kg materijala treba obezbediti 10-100 m3 svežeg vazduha. Gljive su vrlo osetljive na količinu CO2 u vazduhu pa već pri koncentraciji od 0.04-0.05 % gljiva se oštećuje.
Osvetljenje u periodu inkubacije nije neophodno pošto se micelijum većine gljiva i u mraku dobro razvija, dok je u periodu fruktifikacije obavezno. Pri slabom osvetljenju gljive slabo rastu, a stručak im je dugačak, dok u potpunom mraku rastu samo korali i ne formiraju se klobuci. Jačina osvetljenja može da varira od 100-1000 luksa. Bolje je koristiti neonsko osvetljenje, a prednost dati cevima sa plavičastom svetlošću.
Higijenu je potrebno održavati u svim fazama uzgoja. Prostorija u kojoj se gaje gljive mora da služi samo u tu svrhu. Pre unošenja zasejanih komposta prostor je potrebno dobro očistiti i dezinfikovati. Najjednostavnije je okrečiti prostoriju gašenim krečom, a sve površine dobro isprskati jednoprocentnim rastvorom varikine. Na porozore i vrata postaviti guste mrežice kako bi se sprečio ulazak insekata, a ispred ulaznih vrata dezobarijeru.