Tehnološke osnove uzgoja šitake

Izbor i priprema materijala za proizvodnju

U novije vreme šitaka se uglavnom gaji na razlčitim mešavinama hranljivog supstrata gde se kao glavna komponenta koristi piljevina listopadnog drveća, najčešće hrasta ili bukve i to u količini od 60 do 90 %, dok ostatak čini slama žitarica, najčešće pšenice. Pored ovih glavnih komponenata mogu se dodavati i razni poboljšivači kao što su kočanke kukuruza, sojina slama ili zrno, mekinje itd. u količini manjoj od 10 %. Ovako pripremljen materijal potrebno je termički obraditi. Za to postoje dva načina: sterilizacija i pasterizacija. Sterilizacija je sigurniji metod i uglavnom se koristi u većim uzgajalištima, a podrazumeva izlaganje pripremljenog supstrata temperaturi od 121o C u trajanju  od  1 do 2 sata, što se vrši u autoklavu pod visokim pritiskom. Ovaj metod podrazumeva prethodno vlaženje  supstrata i njegovo pakovanje u specijalne termostabilne kese sa vazdušnim filterima.

Pasterizacija je manje siguran, ali pošto ne zahteva velika ulaganja u specijalnu opremu, mnogo prihvaćeniji metod kod malih uzgajivača. U ovom slučaju piljevina se zajedno sa slamom iseckanom na komade veličine oko 5 cm i drugim komponentama, adekvatno pripremljenim, dobro izmeša na suvo. Stavi u prethodno izolovan sud,  prelije vrućom vodom (60 do 80oC) , dobro zatvori i ostavi oko 20 sati da dobro upije vodu. U pripremljenu vodu se može dodati hipermangan i neki od fungicida kako bi se smanjila opasnost od napada patogena. Zatim se voda ispusti i narednih 15 do 20 sati suptsrat se cedi do vlažnosti od 60 % i hladi do temperature ispod 25O C. Od izuzetnog značaja je i obezbediti optimalnu pH vrednost koja se kod šitake kreće od 6 do 6,5, a reguliše se dodavanjem gipsa ili kalcijum karbonata, u zavisnosti od toga da li je reakcija bazna ili kisela. Ovako pripremljen supstrat se zasejava micelijumom u količini od 5 do 10 % od težine vlažnog supstrata. Veća količina micelijuma obezbeđuje brže prorastanje, a samim tim i manju šansu za kontaminaciju. Pre inokulacije obavezno proveriti kvalitet samog micelijuma. Mora  da bude svež, karakteristične boje i mirisa, bez vidljivih tragova plesni. S obzirom da se micelijum čuva na temperaturi od 2-4oC pre upotrebe obavezno ga zagrejati na sobnu temperaturu i razmrviti do veličine zrna žita. Supstrat dobro izmešati sa micelijumom, pakovati u najlon kese od 4 do 6 kg i zatvoriti čepom od vate.

 

Inkubacija

Komposti se zatim  unose u prostor za inkubaciju i slažu na police, na nekoliko santimetara udaljenosti. U ovoj fazi šitaka nije naročito zahtevna, najvažnije je obezbediti temperaturu od 22o do 24oC. Svetlosni režim treba održavati na nivou od 200 luksa, s tim da neki uzgajivači smatraju da svetlost uopšte nije potrebna. Nije potrebna visoka vlažnost, dok se provetravanje pojačava kako micelijum  prorasta supstrat. Već posle nekoliko dana mogu se primetiti beličaste fleke, što je znak da micelijum raste. Zatim počinje sazrevanje supstrata, što se ogleda u pojavi braonkaste boje i vidljivih izbočina koje predstavljaju začetke budućih gljiva Ova faza traje od 40 do 120 dana u zavisnosti od soja. Po završetku inkubacije treba se osloboditi zaštitnog omotača, odnosno kese i preneti komposte u prostoriju za fruktifikaciju. U slučaju da komposti nisu akumulirali dovoljno vlage prethodno ih je potrebno potopiti u hladnu vodu, a ukoliko jesu, dovoljno ih je šokirati spuštanjem temperature na 13o-14oC.

5881672

Fruktifikacija

Ovako tretirani komposti se unose u prostor za fruktifikaciju i slažu na police pri čemu se vodi računa da budu na adekvatnom rastojanju kako bi gljive mogle slobodno da se razvijaju. Temperatura se spušta na 18oC, a vlažnost podiže na 85%. U ovoj fazi izuzetno je važno obezbediti dovoljnu količinu kiseonika, odnosno izbaciti višak ugljen dioksida što se postiže učestalim provetravanjem. Takođe, u fazi plodonošenja svetlost je neophodna i to od 500 do 1000 luksa.

Berba

Plodnice se beru ručno, uvrtanjem ili odsecanjem pri donjem delu uz samu površinu supstrata. Berbi se pristupa pre nego što se rub klobuka ispravi, da ne bi došlo do rasipanja spora i pogoršanja kvaliteta proizvoda. Obrane šitake se klasiraju, pakuju i transportuju do krajnjeg kupca u što kraćem vremenu. Ukoliko to nije moguće odlažu se u hladnu komoru pri temperatri od 2oC, gde se mogu čuvati 10 dana.

 

Mere nege između dva talasa berbe

Posle svake berbe treba očistiti sva mesta gde su plodnice odsečene i odstraniti sve komposte na kojima je primećena zaraza. Ovako pripremljeni komposti se ostavljaju nekoliko dana da se odmore i prikupe hranljive materije za sledeći ciklus.  S tim da se moraju prosušiti što se postiže podizanjem temperature na 20oC, spuštanjem vlage na 50 % i intenzivnim provetravanjem. Zatim se komposti potapaju u hladnu vodu na nekoliko sati radi šokiranja, cede i vraćaju nazad u uzgajalište, gde će posle nekoliko dana krenuti novi talas gljiva. Gljive se javljaju u talasima kojh ima 5-6, ali ekonomski su isplativa prva 3-4. Vremenski razmak između talasa  berbi, zavisno od uslova primenjene tehnologije i gajenog soja  najčešće iznosi oko 20 dana. Ukoliko se ispoštuju sve mere tehnologije uzgoja, ukupni prinos plodnih tela, za sve berbe, kreće se od 30-40% od težine hranljivog supstrata.

 

U skladu sa postojećim mogućnostima na svom gazdinstvu, poštujući osnovne principe uzgoja svaki gljivar stvara uslove koji će mu omogućiti postizanje maksimalnog prinosa visokog kvaliteta.