Meni
Karakteristike
Šitaka Lentinula edodes je egzotična gljiva koja vodi poreklo sa Dalekog Istoka, ali se poslednjih tridesetak godina proširila čitavim svetom, tako da je danas na drugom mestu po potrošnji, odmah iza šampinjona. Ima aromatičan, ali veoma prijatan ukus koji prija svakom sladokuscu. Njena vrednost se ogleda u visokom sadržaju vitamina, polifenola, ergosterola, dijetnih vlakana, a prvenstveno lentinana i eritadenina, tako da predstavlja namirnicu sa izvanrednom dijetetskom osnovom i mnogo naučno dokazanih lekovitih svojstava.
Latinski naziv Lentinula edodes potiče od latinskog korena lentis (sočivo) što ukazuje na oblik šešira dok edodes označava jestivu vrstu. S obzirom da prvi pisani podaci o ovoj gljivi potiču iz Japana, njen japanski naziv sii take je u širokoj upotrebi, gde sii označava vrstu drveta (Castanopsis cuspidata) na kojoj se ova gljiva najčešće javlja u svom prirodnom staništu, a take- pečurku.
Sistematika:
Klasa: Basidiomycetes
Red: Agaricales
Porodica: Lentinacae
Rod: Lentinula
Vrsta: Lentinula edodes
Morfologija:
Šešir šitake je prečnika 3 do 12 cm, bledo do crvenkasto smeđ, ispupčen, potpuno konveksan, dok u starosti postaje skoro ravan. Rub šešira je tipično podvijen kada je gljiva mlada, a njegova površina obrasla je beličastim ostacima vela, naročito duž ivica. Meso je belo, meko, elastično, lako se suši i obnavlja vlagu. Lamele su beličaste, čvrsto zbijene, često sa nazubljenim ivicama. Drška je centralno postavljena u odnosu na šešir, kratka, prilično žilava, prekrivena raspršenim fibriloznim ostacima delimičnog vela. Spore su takođe beličaste. Ovo je tipičan saprofit koji se u svom prirodnom staništu najčešće može naći na mrtvoj materiji listopadnog drveća, najčešće hrasta, bukve i kestena.
Istorijat uzgoja:
S obzirom da je šitaka poreklom iz Istočne Azije, logično je da se počeci njenog uzgoja vezuju za Kinu i Japan. Primitivni uzgoj se sastojao u tome da se oblice drveta, povređene na nekoloko mesta, zabadaju oko stabala na kojima su primećeni plodovi šitake. Posle izvesnog vremena i na ovim oblicama bi se pojavili plodovi. Posle saznanja da se gljive razmnožavaju sporama postalo je jasno zašto je blizina stabla sa gljivama i postavljenih oblica bila presudna za pojavu novih gljiva. Od tog momenta umnožavanje ove gljive je išlo sve lakše. Njeno masovno gajenje počelo je pre oko 300 godina, međutim, sve do tridesetih godina prošlog veka bila je to vrlo skromna proizvodnja, ali od tog vremena je u stalnom ubrzanom porastu. Otprilike u ovo vreme šitaka stiže i u Europu, s tim da njen ozbiljniji uzgoj započinje tek posle Drugog svetskog rata. Zbog nutritivnih i lekovitih svojstava popularnost joj raste iz godine u godinu u čitavom svetu. Međutim, njena proizvodnja kod nas je u samom začetku.