www.micelijum.rs

Proizvodnja aktivnog micelijuma

Za postizanje visokih prinosa u gljivarstvu, kao i u bilo kojoj drugoj grani poljoprivrede, od presudnog je značaja, između ostalog, i kvalitet semena. Stoga se  njegovom stvaranju posvećuje posebna pažnja.

Proizvodnja semenskog materijala za gljive, tzv. micelijuma izuzetno je kompleksan i osetljiv posao. Stvarajući idealne uslove za razvoj micelijuma gajenih gljiva stvaramo i idealne uslove za razvoj raznih patogena. Iz tog razloga ova proizvodnja se obavlja u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Sam proces inokulacije se sprovodi isključivo ispred laminara čijim sistemom cirkuliše sterilan vazduh nad materijalom koji se obrađuje. Ovaj delikatan posao zahteva i visoko stručno laboratorijsko osoblje, pri čemu je neophodno da pored posedovanja znanja iz bioloških nauka bude i vešto u laboratorijskim uslovima rada, jer su u ovom slučaju brzina i spretnost imperativ uspeha.

 

Osim korišćenja ispravne metodologije i precizne tehnike, vrlo je važno na koji se način priprema medijum. Različite vrste gljiva imaju specifične zahteve u pogledu podloge na kojoj se uzgajaju. Zato svaka laboratorija razvija sopstvenu recepturu prema vrsti gljive. Od izuzetnog je značaja pravilno odabrati i izbalansirati nutrijente, kao i postići idealnu pH vrednost, s obzirom da se specifičnom modifikacijom u sastavu podloge može ostvariti bolja i efikasnija regeneracija.

Gljive se u prirodi uglavnom razmnožavaju generativnim putem, pomoću spora, međutim za proizvodne svrhe u cilju dobijanja semenskog materijala razmnožavaju se isključivo vegetativno i to metodom kulture tkiva, odnosno mikropropagacijom.

Proizvodnja micelijuma je dugotrajan proces koji obuhvata nekoliko faza, od kojih svaka ima svoje specifičnosti:

1. Primenom organoleptičke metode vrši se pozitivna individualna selekcija, pri čemu se odabira matična gljiva, željenih karakteristika koja će poslužiti kao donor klonova.
2. U aseptičnim uslovima iseca se tkivo odabrane gljive i metodom kulture tkiva inokulira na agar podlogu, što će omogućiti reprodukciju micelijuma kroz invitro multiplikaciju. Inokulirane podloge se drže u mikrobiološkom inkubatoru pod idealnim uslovima, s tim da se u toku inkubacije, svakodnevno prati porast micelijuma i na bazi vizuelnog zapažanja vrši negativna klonska selekcija, što omogućava propagiranje samo fertilnog micelijuma oslobođenog patogena. Svaki organizam dobijen iz klona, pa tako i gljiva, identičan je materinskom organizmu iz koga je klon uzet. Klonsko propagiranje ima svrhu da se što više umnoži superiorni genotip i dobije identično potomstvo, što se seksualnom reprodukcijom, usled rekombinacije gena ne može postići. Metodom kulture tkiva dobijamo genotipski uniformno potomstvo, a varijabilnost koja se eventualno može uočiti na fenotipu, rezultat je isključivo faktora spoljašnje sredine, nije nasledne prirode i spada u ekološku varijabilnost.
3. Sledeći korak je stvaranje prenosnika koji predstavlja micelijum inokuliran na adekvatan nosač koji je najčešće lignocelulozni materijal određenih karakteristika. Bitno je odabrati nosač koji ispunjava zahteve prema hranljivim elementima kao i prema pH vrednosti za određenu vrstu gljive. Za njegovo dobijanje koristi se isključivo inokulum koji ispunjava stroge standarde kvaliteta, obezbeđujući biološku čistoću i potentnost.
4. Poslednji korak je proizvodnja komercijalnog micelijuma, a to je micelijum na zrnu žitarica koji se direktno upotrebljava u uzgoju gljiva za zasejavanje supstrata.

Svaka od ovih faza traje određen vremenski period u kome zahteva optimalne uslove u pogledu vlažnosti vazduha, količine CO₂ i toplote, a krajnji rezultat je fertilan inokulacioni micelijum prve generacije vrhunskog kvaliteta, oslobođen patogena.

Upravo upotreba micelijuma prve generacije je presudna za postizanje visokih i stabilnih prinosa u gljivarstvu. Svaka naredna generacija, dobijena umnožavanjem imaće nižu vijabilnost, odnosno rodni potencijal. Micelijum je vrlo sklon mutaciji, a sa povećanjem broja umnožavanja povećava se njegova izloženost mutagenim faktorima, što dovodi do smanjene fertilnosti. Krajnja posledica toga je smanjen prinos, sitni i neugledni klobuci, izostanak plodonošenja u drugom i narednim talasima, a u slučaju potpune sterilnosti čak i u prvom talasu.