Tehnološke osnove uzgoja bukovače

Izbor i priprema materijala za proizvodnju

Premda se počeci uzgoja bukovače vezuju za drvene oblice danas se uglavnom kao podloga koristi poljoprivredni otpadni materijal koji u sebi sadrži dosta celuloze. Najčešće je u upotrebi pšenična slama naročito u ravničarskim predelima prvenstveno zato što je lako dostupna, jednostavna za rad i na njoj se postiže najveći prinos u najkraćem periodu. Bez obzira koja sirovina se koristi neophodno je da bude zrela, suva i zdrava. Slamu je najbolje nabaviti odmah nakon žetve, jer je tada najjeftinija i najzdravija, mada se može koristiti i balirana, stara nekoliko godina, ukoliko je adekvatno skladištena. Zdrava slama je zlatno žute boje, pomalo žilava, prijatnog mirisa, bez plesni. Ukoliko se upotrebi slama lošeg kvaliteta u vlažnoj sredini vrlo brzo će se pojaviti infekcija tako da se micelijum neće razvijati ili će prinos biti umanjen.

Slamu specijalnom sečkom, dan–dva, ili neposredno pre vlaženja, iseckati na komadiće veličine oko 5 cm i do upotrebe čuvati u tankom sloju (do 50 cm), ili u mrežastim najlon džakovima (za krompir), mada se dobri rezultati mogu postći i sa slamom koja nije seckana. Treba imati u vidu da će slama 2-2.5 puta biti teža posle vlaženja, pa u skladu sa tim nabaviti odgovarajuću količinu.

Vlaženje i termička obrada supstrata

Mada je u literaturi opisano mnoštvo različitih načina vlaženja i termičke obrade supstrata najčešće je u upotrebi metod potapanja, koji je vrlo jednostavan, ne zahteva velika ulaganja i svako ga može primeniti.

Pripremljena slama se u mrežastim najlon džakovima potapa u burad sa hladnom vodom, optereti se ciglom ili kamenom i tako ostavi 48 sati. Potom se džak po džak prebacuje u drugo bure sa rešetkom na dnu, koje je sa spoljne strane izolovano, a u kome se voda zagreva i stalno održava na istoj temperaturi od 45-55 o C i tu drže 30 min. Džakovi se vade i slažu na najlon ili čist beton u visini od 60 cm, odmah prekrivaju najlonom i tu ostavljaju 12 -24 sata da se postepeno ohlade. Ovaj metod omogućava razvoj zaštitnih mikroorganizama koji će kasnije sprečiti razvoj štetnih.

 Pasterizacija se takođe uspešno može obaviti bez prethodnog namakanja u hladnoj vodi tako što se slama sabije u pripremljen sud i prelije vrućom vodom od oko 80o C  i ostavi 15-20 sati, zatim se voda cedi i masa hladi narednih 15-20 sati.

Inokulacija supstrata micelijumom

Pre početka inokulacije potrebno je nabaviti kvalitetan semenski materijal, odnosno micelijum na zrnu žitarica. Micelijum treba da bude svež, karakteristične bele boje, prijatnog mirisa, bez prisustva buđi. U originalnom pakovanju može se čuvati u hladnjaku na temperaturi od 2-4o C nekoliko dana, a pre zasejavanja obavezno ga ugrejati na sobnoj temperaturi. Preporuka je da se na 100 kg supstrata upotrebi 4-5 l micelijuma. Veća količina micelijuma obezbeđuje brzo prorastanje supstrata čime se smanjuje mogućnost razvoja patogena, a time povećava šansa za postizanje optimalnog prinosa.

Slamu ohlađenu ispod 25o C istresti na adekvatnu čistu podlogu radi mešanja sa micelijumom, dobro je rastresti i, ako je slama izrazito lošeg kvaliteta, radi zaštite od plesni tretirati nekim od fungicida. Ukoliko se koristi pšenična slama pH vrednost se nalazi između optimalnih 6-7 tako da je nije potrebno dodatno regulisati. Ovako pripremljen supstrat posuti razmrvljenim micelijumom, dobro izmešati i sipati u providne polietilenske džakove debljine 0,04 mm, čija veličina može varirati od 40x80 do 50x100 cm. Zasejavanje se takođe može obaviti tako što se direktno u džak ređa red slame red micelijuma, vodeći računa da micelijum bude ravnomerno raspoređen. Slamu dobro nabiti, džak vezati, a donje uglove otseći kako bi istekla suvišna voda. Pre punjenja na džakovima se mogu izbušiti  rupe veličine 5-8 mm na svakih 10 cm, mada se to može uraditi i kasnije kada micelijum  proraste supstrat, čime se sprečava njegovo isušivanje i kontaminacija.

Inkubacija

Inkubacija predstavlja prorastanje supstrata i sazrevanje micelijuma, traje od momenta inokulacije do pojave prvih plodova (3-6 nedelja na temperaturi od 20-23 o C). Inokulisani supstrat se može odmah smestiti u prostoriju u kojoj će ostati do kraja plodonošenja. Međutim, ukoliko nameravate kontinuirano da zasejavate nove džakove, tako da u isto vreme imate i komposte koji plodonose i one koji tek prorastaju, s obzirom da u različitim fazama razvoja gljive zahtevaju i različite uslove, neophodno je obezbediti posebnu prostoriju kako za inkubaciju tako i za fruktifikaciju. U periodu inkubacije džakovi sa supstratom se mogu držati na manjoj udaljenosti jedan od drugog, nije potrebno osvetljenje, relativna vlažnost vazduha bi trebalo da je od 70-80 %, temperatura od 20-23 o C, potrebno je obezbediti dovoljno svežeg vazduha i ukoliko postoji opasnost od pojave insekata izvršiti adekvatnu zaštitu.

Fruktifikacija

Period plodonošenja počinje pojavom prvih začetaka gljiva, a završava njihovom berbom. Kada micelijum potpuno proraste džakove sa supstratom i oni pobele vreme je da se prebace u prostoriju za fruktifikaciju, pri čemu se postavljaju na međurednom rastojanju od 70-80 cm kako bi se nesmetano moglo prolaziti između redova, sa razmakom od 30 cm između džakova u redu što omogućava rast gljiva sa svih strana.

Obzirom da je plodonošenje vrlo osetljiva faza u razvoju gljiva potrebno je obezbediti optimalne uslove. Visina temperature zavisi od sorte koja se uzgaja. Pošto zimska bukovača Pleurotus ostreatus neće doneti plodove bez hladnog temperaturnog šoka, posle inkubacije potrebno je temperaturu smanjiti na 5o C u periodu od 24-48 časova, a zatim u prostoriji za plodonošenje održavati je na 10-15o C. Optimalna temperatura za plodonošenje letnjih sorti Pleurotus florida se kreće između 20-25o C , dok se hibridne sorte lepo razvijaju na temperaturi u rasponu od 15-20o C. Zato što ne zahtevaju hladni temperaturni šok da bi se razvijale, hibridne i letnje sorte se preporučuju za gajenje tokom proleća i jeseni, dok se zimska bukovača uspešno može gajiti jedino u hladnijem periodu godine. U ovoj fazi takođe nisu poželjne temperaturne oscilacije veće od 3-4o C.

U toku dana gljivama je potrebno obezbediti 8-12 sati prirodnog ili veštačkog svetla, s tim da je u početku razvoja dovoljno oko 70 luksa, a kasnije se povećava na 100-200, međutim direktne sunčeve zrake treba izbegavati. Takođe je potrebna dobra ventilacija, vazduh u prostoriji treba izmeniti 5-10 puta na sat vremena. Da bi se to postiglo ugrađuju se ventilatori čiji je kapacitet 10-20 puta veći od kubature prostorije. Relativna vlažnost vazduha u prostoriji u toku plodnog perioda treba da bude 80-90 %, što se obezbeđuje prskanjem poda, ili stvaranjem magle specijalnim ovlaživačem vazduha. Direktno zalivanje supstrata se ne preporučuje, sem u slučaju da se vlaga nikako drukčije ne može obezbediti. Važnu ulogu u razvoju gljiva ima i brzina strujanja vazduha, koja ne bi smela biti veća od 3 cm/sek.

Gljive se javljaju u ciklusima u proseku svake druge nedelje, a period plodonošenja može da traje i nekoliko meseci, pri čemu se može ostvariti i do 5 berbi. Prvi ciklus plodova uglavnom iznosi 50-75 % od ukupnog prinosa, dok preostali ciklusi postepeno daju sve manje gljiva. Prinos gljiva se računa na bazi težine vlažnog supstrata, a kreće se od 15 do 30 %, ovisno o uslovima uzgoja i stručnosti uzgajivača. Za berbu su gljive spremne kad im se zavinuti rubovi isprave i omekšaju. Sa džakova se otkidaju uvrtanjem, ili odsecaju nožem, sasvim blizu supstrata uvek celi grozdovi. Uvele grozdove treba odstraniti jer su izvor infekcija. Ubrane gljive slagati u drvene gajbice, pletene korpe, ili plitke plastične perforirane gajbe od 3 kg, zatim ih očistiti od ostataka supstrata, odseći tvrde delove stručka na 1-2 cm dužine i razdvojiti pojedinačno gljive. Ukoliko idu na tržište pažljivo ih sortirati i složiti u kadice od stiropora ili najlon kese.

 

Važno je napomenuti da se džakovi sa istrošenim supstratom ne smeju odlagati blizu gljivarnika jer su izvor zaraze mušicama, komarcima kao i različitim oboljenjima.

Ovo su samo osnovne smernice za početak uzgoja. Svaki gljivar u skladu sa svojim ambicijama i mogućnostima na sopstvenom imanju, stvara uslove koji će mu omogućiti visok prinos uz maksimalno iskorištenje postojećih resursa.